Razdoblje školskih predstava u Srba traje do 1813, kada nastaje nova epoha u istoriji srpskog pozorišta i drame, koju na izvođačkom planu najčešće obeležava profesionalno predstavljanje. Reprezentant novih teatarskih težnji bio je „slavenoserpski spisatelj” Joakim Vujić (1772–1847), ličnost dositejevskog opredeljenja i pozorišni stvaralac koji je, zbog svoje teatarske aktivnosti, zaslužio nekad i osporavanu titulu „otac srpskog pozorišta”.
Katalog izložbe
Joakim Vujić
Olga Marković, 1997.
